Forum Foruma ili 300 čuda

Zlo je ko ne zna, a uciti se ne da…



Gde je tanko tu se kida: mozes da se koprcas koliko hoces, ali kada gvozdjurija postane ne samo stvar potrebe i prioriteta koje vojska odredjuje drustvu, nego i stvar para, prostiranja prema onom cuvenom guberu iz narodnih poslovica, stvari dodju na svoje mesto. Tehnologija posebno: mozes i umes da napravis desetine hiljada cudovista teskih po 40-ak tona, ali kada ti zatreba nesto jeftino, nastalo na takozvanim civilnim programima, puk’o si.
Pa tako i Rusija: CCCP nikada nije uspeo da napravi putnicko ili takozvano privredno vozilo iole upotrebljivo, ma i kao platforma, za vojne nadgradnje. To sto su putnicka i laka privredna vozila imala military look i smek ne racuna se, a svaka skola se placa, pa se tako ocas posla od izvoznika oruzja pretvoris u kabastog uvoznika placajuci cenu zaostajanja.
Rusija ce po licenci da proizvede, sada je to vec gotova stvar, 2,500 italijanskih IVECO Lince 4 x 4 vozila, u neku ruku evropeizovane pa prema tome i upotrebljivije obaska i jeftinije verzije notornog Hamera, konkurencije do skora neprikosnovenom Land Roveru i njegovim nadgradnjama da ne pominjemo.
Potreba je da se opreme takozvane lake i srednje brigade, a kroz ovo se nazire – ipak – i promena u nacinu razmisljanja vojnih vrhova vojske koja se zadnjih vise od pola veka rukovodila pravilom ‘nista nije toliko tesko da ne bi moglo da bude jos teze’. Takticki zahtevi na stranu: nema vise hiljada tenkova, bice ni potrebe za njima. Nema ni mogucnosti doduse za tako nesto.
Posao ce da ide kao joint venture, sa zeljom da se Lince prodaje i sirom Zajednice nezavisnih drzava: IVECO s jedne, Ростехнологии– ruska drzavna korporacija za gvozdjuriju, s druge strane. Odnos 50 : 50, mesto izvodjenja radova КАМАЗ pogoni za proizvodnju kamiona.
Potrebe Rusije, pocetne, su oko 1,800 komada, a prva tura od 10 vozila je vec na putu iz Bolcana za Rusiju.
Program vredi brat bratu 990 miliona US$.
Inace, radi se o vozilu borbene tezine oko 7 tona, sposobnom da ponese 4 – 5 opremljenih vojnika (promena je i u tome sto ova 4 - 5-orica nece biti opcija uz vozilo, nego ce se - jer se ipak radi o trulokapitalistickozapadnom pristupu udobnosti, cak i vojnoj, osecati koliko-toliko kao ljudi) brzinom od 130 km/h po losem putu, kazu, pa ma sta to znacilo.
Popularno jeste: do sada ga koristi 10-ak zemalja.
Muka ziva je sto sa Lance-om nije kraj: Rusija se interesuje i za italijanski Centauro 8 x 8, sa topom 105 mm (ovom ce ruski naziv verovatno biti Спала књига на два слова) i za Freccia 8 x 8 borbeno vozilo pesadije, tesko 28 tona, koje se dobro pokazalo u Avganistanu.
Dva Centaura su u Rusiji i vec se uveliko isprobavaju, par Freccia se ocekuje.
Odgovor kako od izvoznika postati uvoznik – takodje.
Tesko, doduse, da ce ga dati zapenjeni branitelji svega ruskog pa jos najboljeg po defaultu, cak i ako se dosete do sada im nepoznatog argumenta poznatog kao 'jeftinije je, ekonomicnije, ko ozbiljan da se s time bakce...'
Jezenje na paralele sa tehnoloskim medenim mesecom CCCP i (Musolinijeve) Italije, pocetkom 30-ih godina proslog veka i njenog cuvenog ceda razaraca Ташкент на страну.
Bilo, ne ponovilo se.
Ташкент-u svaka cast.


Centauro

Bosna i Hercegovina je isporucila prvih 8 od ukupno 60 doniranih haubica 2A18 (D-30), kalibra 122 mm avganistanskim oruzanim snagama. Odluka o donaciji je doneta jos 2008. godine, a haubice su povucene iz opreme vojske ili kako se god to zove oba entiteta – Federacije i Republike Srpske - i remontovane u BNT iz Novog Travnika i TRZ u Hadzicima po ceni od 5.4 miliona US$, a na trosak americke vlade koja ce da plati i avionski prevoz istih do na lice mesta.
Haubice ce u Avganistanu da sretnu i zemljake: 49 BiH vojnika se trenutno nalazi tamo u sastavu ISAF (International Security Assistance Force).

Zamrseni su putevi dalekoistocne politike, sve zamrseniji otkako se Kina upisala u takozvane velike igrace sa kojima nije saliti se; uobicajeno zapadnjacko ekspertsko palamudjenje o motivima, uzrocima i postupcima, kao i toliko puta do sada, omanjuje samo tako.
Poslednji incident koji se krajem juna dogodio oko linije razgranicenja dve Kine, kada je najmanje jedan kineski avion presao istu ostao je na niskoprofilnom talambasanju i oduzio se na petnaestak dana po uobicajenom receptu cekanja i procenjivanja da li se sam dogadjaj moze ako zatreba, naravno, promovisati u krizu.
Izgleda da ne treba. Trenutno.
Prvi izvestaji su tvrdili da je najmanje jedan od dva kineska Su-27 lovca presao pomenutu liniju koja za veliku Kinu nije nikakva granica naravno; onako u Lazanski maniru, pocelo je nagadjanje da se mozda nije radilo o Suhojima nego o njihovoj usavrsenijoj, kineskoj copy-paste verziji, zbog koje su se dojucerasnje kule svetilje svetskog socijalizma poprilicno posvadjale, avionu SAC J-11.
Onda se pokazalo da su 2 Kineza pratila, angloamericka vojna terminologija koristi odlican izraz – shadowed – americki visokoleteci izvidjacki (u doba Hladnog rata se to kratko i jasno zvalo spijunski) avion U-2S koji je, kao da iko u to sumnja, bio u redovnoj misiji iznad Tajvanskog moreuza.



Jedan kineski avion je presao liniju i naterao, kaze tajvanski na engleskom izdavani United Daily News Tajvan da podigne 2 dezurna F-16 koji ce da oteraju velike Kineze nazad na svoju stranu linije.
Operativni plafon pomenutog U-2S je preko 21,000 metara; Su-27 penje se do nekih oko 17,000 metara, obaska sto je Suhoj opremljen samo raketama vazduh-vazduh kratkog dometa koje, kombinovane sa performansama aviona, tesko da mogu da budu pretnja U-2 avionu.
Zakljucak: mora da se radilo o kineskoj verziji Su-27, pomenutom SAC J-11 koji ima mnogo moderniju elektroniku, znacajno visi plafon, i – prema Jane’s Air Launched Weapons – mogucnost da svoje PL-12 AAM lansira preko granice vizuelnog dodira.
Dokazi: veruje se da dva aviona umesana u incident pripadaju 40. lovackom puku, 14. lovacke divizije, stacioniranom u Nanchang-Xiantang bazi vazduhoplovstva Narodnooslobodilacke armije, jedinicama koje su opremljene sa oba tipa aviona o kojima je rec.
Portparol americke Pacificke komande (PACOM) potvrdio je prisustvo U-2S na rutinskom letu iznad Istocnokineskog mora, odbivsi da diskutuje o prirodi zadataka koje isti obavljaju: ovakve stvari se dogadjaju rutinski, radi se o medjunarodnom vazdusnom prostoru i susrete sa kineskim avionima ne mozemo smatrati presretanjem, tako da ne mozemo spekulisati o razlozima koji su kineski avion naveli da predje liniju; to sigurno nema veze sa njegovim angazovanjem vezanim za nas avion…
Incident je prvi posle vise od jedne decenije kada su se, 01. aprila 2001, tu negde sudarili americki mornaricki izvidjac EP-3 i kineski J-8. Amerikanci su prinudno sleteli na kinesku teritoriju, Kinez nije bio te srece, a Kina je ostala bez jednog aviona i pilota.
Ostaje pitanje sta je dovelo do procene da se incident obelodani; jedan avion, ma se radilo i o podrucju osetljivom kao ovo o kome je rec, nije pretnja – ni potencijalna – oko koje se vredi potresati. Angazovanje dezurnih presretaca spada u kategoriju ‘ajde da dokazemo da smo potrebni i da nesto radimo, ali su zato takozvani vojni zvanicnici Tajvana i vladajuceg Kuomitanga minimalizovali incident tvrdeci da nema indicija da se radi o namernoj provokaciji od strane velike Kine, buduci da su odnosi bolji nego ikada. Opozicija, koja na Tajvanu, legatu Cang Kaj Seka, bas i nije opozicija, tvrdi da je incident deo poprilicne eskalacije zategnutosti koju inicira velika Kina i trazi da se nesto ucini na ubrzanju nabavke jos 66 americkih F-16C/D aviona; zelja Tajvana koju Amerika dugo odlaze da ispuni, pritisnuta sve vecom tezinom velike Kine. Bice, dakle, da se – sto se Tajvana tice – radi o pokusaju da se nesto uradi na ubrzanju isporuke ali tako da se vlada previse ne ufleka u odrzavanju preko potrebnih dobrih odnosa sa velikom Kinom.
Ova, pak, sa svoje strane, trazi od Amerikanaca da obustave izvidjacke letove u podrucju o kome je rec, tvrdeci izmedju ostalog, da se radi i o narusavanju kineskog suvereniteta; od 2007. godine kineski borbeni avioni ucestalo presrecu americke izvidjacke avione koji se, po pravilu, krecu uz samu liniju; pitanje je dobrog marketinga sto se to ne smatra glavnim problemom; uostalom, sva je prilika da velike Kineze Tajvan brine manje od americkih aktivnosti.
Bilo kako bilo, tek su se, desetak dana kasnije, svi slozili da dogadjaj nije vredan eskalacije – to uvek moze da saceka – a da odnose treba dalje poboljsavati.
U duhu prijateljstva, razumevanja i uzajamnog uvazavanja.

Japanski sto bi se po srpski reklo tender za nabavku takozvanog F-X aviona koji bi trebalo da zameni oko 90 McDonell Douglas/Mitsubishi Heavy Industries F-4 Fantoma, ulazi u sledecu fazu nakon sto su se pozivu da se isprse odazvala tri ponudjaca:
Prvi je Boeing koji je, uz podrsku US Navy, dao ponudu zasnovanu na visenamenskom F/A-18E Super Hornet Block II, i za koji se tvrdi da je specijalizovan za kako vazduh-vazduh poslove, tako i za poslove vazduh-zemlja. Chris Chadwick, predsednik Boeing-ovog OOUR-a koji se bavi vojnim avionima, tvrdi da avion poseduje dokazane sposobnosti da potpuno i precizno radi na uspostavljanju odnosno odrzavanju prevlasti u vazduhu, kao i da preduzima sve vrste preciznih udara sirom vazdusnog, kopnenog, pomorskog i – pazi ovo – elektronskog battlespace…
Drugi su Lockheed Martin i americko ratno vazduhoplovstvo sa svojim favoritom, cim bi drugim nego F-35 Lightning II, koji – a kako bi drugacije – opisuju kao vrhunskim dometom razvoja borbenog aviona danasnjice. Nadlezni u Lockheed-u, John Balderson, kaze: mi smo uvereni da bi odluka Japana da se odluci za nas avion bila neuporedivo najpovoljnija kada su u pitanju potrebe i mogucnosti japanske odbrane. Dalje, kaze: uvereni smo da bi nase i japansko F-35 partnerstvo omogucilo Japanu da odrzava i razvija svoju nacionalnu sigurnost na veoma dugorocnim osnovama. Sve to imajuci u vidu cinjenicu da se radi o avionu pete generacije, itd, itd…
Treci su Evropljani, Eurofighter Consortium, ispred koga nastupa BAE Systems, tvrdi, evropski suptilno, da je Eurofighter Typhoon najbolji moguci avionski nacin za Japan da odvrati regionalne pretnje.
Nigel Whitehead, jedan od direktora BAE, tvrdi da umesane evropske kompanije na celu sa BAE nude Japanu suveren (misli se onu, vec pomalo zaboravljenu suverenost) program kontrole, proizvodnje, podrske i svakojakih usavrsavanja evropskog aviona. U samom Japanu i od strane japanske industrije. Usput, Japanu se u istom paketu, nudi softver i to kompletni – including software source codes.

Japansko ministarstvo odbrane je 13. oktobra obnarodovalo da je broj presretanja kineskih aviona od strane japanskog odbrambenog vazduhoplovstva ili kako se to vec zove dostigao 83 – od aprila do septembra 2011, sto je trostruko vise u odnosu na isti period prosle godine, itd, itd…
Japansko vazduhoplovstvo je u tom periodu imalo 203 uzletanja radi presretanja Kineza, sto je, opet, 17 17 puta vise nego u istom periodu prethodne godine. Japanski lovci su zbog Rusa uzletali 106 puta – 43 uzletanja manje nego prosle godine.
I – to je to.
Nikom nista dok nekom ne zatreba incident ili kriza, a pricam ti pricu da su ovakve stvari opasne jer se svasta moze da desi, avioni su blizu, sa oruzjem se ne treba igrati i tako dalje, i tako dalje.
Mudroseri analiticari nalaze da su kineska uletanja posledica pokusaja da se poradi na usavrsavanju vazdusnih izvidjanja svake vrste, elektronskih u prvom redu, a da su ruska posledica politickih potreba. Koje ruskih, koje japanskih; ide se toliko daleko da se tvrdi da Rusi zapravo testiraju japanske reakcije u ovoj oblasti u vremena kada je vlada – japanska, naravno, ruska ni luk jela ni luk mirisala – suocena sa serijom unutrasnjih kriza, kao sto je, na primer, zemljotres i desavanja oko njega, a koja su se desila bas tokom merenog perioda.
U svom saopstenju, japanci su posebno pricali o incidentu iz marta 2010. kada su dva japanska F-15J lovca podignuta da presretnu izvidjacku verziju visenamenskog transportnog aviona tipa Y-8 koji se motao oko inace spornih Senkaku ostrva i Istocnokineskom moru. Avion je, navodno, leteo 34 milje od pomenutih ostrva, ali je promenio kurs posto je bio presretnut.
Naravno, sve vojske, pa i japanska, na ovakve stvari imaju standardni odgovor koji se svodi na ono tradicionalno treba jos para, para i samo para. Za pocetak ce, po smernicama National Defense Program Guidelines, donetim 2010. godine, 2 skvadrona F-15 biti premestena na Okinavu, pa ce onda na najzapadnijem delu istog ostrva biti podignuta radarska stanica koja ce, naravno, da poboljsa nadzor tamo gde treba.

Konzorcijum koji sebe zove Eurofighter ce Ceskoj da ponudi polovne avione Typhoon kao moguce resenje potreba ceskog ratnog vazduhoplovstva za posle 2015. godine.
To je, manje-vise, izjavio Mario Valerio Bonelli, Eurofighter portparol, ceskom nedeljniku Ekonom 6. oktobra. Izjavio je jos da Ceska jos uvek nije privela kraju pripreme za poziv za ucesce na tenderu; kada to bude uradjeno, kaze Bonelli, Eurofighter ce izaci sa detaljima svoje ponude koja ce u svakom slucaju da sadrzi avione koji se vec koriste neka vazduhoplovstva. Nepotvrdjen je glas da se verovatno radi o italijanskim avionima koji su u sluzbi od 2006. godine, dakle najmladji.
Prica se, dalje, da bi cena polovnih aviona mogla da bude 30 – 40% niza od cene novih aviona.
Cesko ministarstvo odbrane za sada ne komentarise ovu i pratece vesti; bavi se pripremama konceptualne studije, odnosno neke vrste prirucnika koji ce nadleznima da olaksa donosenje odluke o tome kako najbolje zadovoljiti potrebe ratnog vazduhoplovstva i koja je trebalo da bude prosledjena vladi krajem septembra ove godine. Studija razmatra nekoliko scenarija, a na vladi je da se odluci koji ce da izabere, kazu u ministarstvu odbrane.
Ministarstvo je, inace ranije vec javno sugerisalo mogucnost nabavke polovnih aviona kao resenje za potrebe ceskog ratnog vazduhoplovstva u naredne dve decenije, obaska sto najam 14 SAAB JAS 39 Grippen lovaca, koje cesko ratno vazduhoplovstvo sada koristi, istice krajem 2014. godine.
Tek da se zna, i svedska vlada je najavila spremnost da pregovara o prodaji pomenutih aviona po isteku najma.

Dal' Digital Globe, dal' Google Earth, svejedno, tek Kinezi imaju problema sa ex-CCCP, ex-Rusija nosacem aviona ex-Varjag, nabavljenim 1998. godine i poverenom Dalian Shipbuilding Industry Company (DSIC) na dalju obradu.
Bivsi Varjag je iz brodogradilista isplovio na svoju prvu probnu voznju 10. avgusta ove godine, i to posle 6 godina rada na obnovi i modifikaciji.
Brod se motao severnim delom Zutog mora i u brodogradiliste vratio 13. avgusta, kada je Ministarstvo narodne odbrane objavio da su tokom plovidbe postignuti ocekivani rezultati.
Slike Digital Globe-a od 31. jula su pokazivale da je ex-Varjag spreman za plovidbu: paluba je bila ociscena od opreme i ljudstva – misli se na radnike brodogradilista – dok su oznake na palubi i takozvani aresteri bili delimicno zavrseni. Lepo se video i beli krug sa belim prstenom takozvane zone za sletanje helikoptera broj 4, a nije bilo oznaka na delu za poletanje, onoj ski-jump rampi, cedu sovjetskog neuspeha da resi problem odgovarajuceg katapulta. Tri zastitnika od izduvnih gasova, takozvanih jet deflektora, su bili uredno podignuti. Nije, dalje, bilo moguce utvrditi stanje u kome se nalaze vertikalni lanseri koji su svojevremeno bili namenjeni SS-N-19 Shipwreck protivbrodskim raketama; isti su bili pokriveni i potvrdjivali kinesku nameru da lansere u buducnosti opremi savrsenijim raketnim sistemima.
Slike napravljene 23. avgusta, devet dana posle povratka broda sa prve plovidbe pokazale su da je nosac ni manje ni vise nego vec u suvom doku, sto je – sumnje nema – pokazatelj da su brod zadesili ozbiljni problemi tokom boravka na moru.
Cinjenica da je brod u suvom doku i aktivnosti na krmenom delu ukazivale su da se verovatno radi o problemima koji imaju veze sa propulzijom i podvodnim delom trupa broda. Uporedo su se odvijale i aktivnosti negde na pocetku skakaonice, na aresteru broj 1. i duz zakosene sletne palube. Blast deflektori su ostali podignuti i sletne oznake nedirnute, ali je ona helikopter zona broj 4. nestala. Oruzja su pokrivena ciradama.
Slika nacinjena 23. septembra pokazala je dramatican porast aktivnosti. Sva boja sa palube je uklonjena i pocelo je ponovno premazivanje zutom zastitnom bojom sto je ukazalo na probleme sa bojenjem palube primenjenom 2005. godine.
Slika od 7. oktobra pokazuje napredak: radnici bodogradilista i pridodati im mornaricki personal su sa nesto vise od dve nedelje ponovo prefarbali palubu novim materijalom, razlicite boje i teksture od prethodnog. Delovi palube oko liftova za avione na desnoj strani broda i na levoj strani kose sletne palube su iz nekog razloga ostali neobradjeni.
Bilo kako bilo, sovjetska prica se nastavlja: nosac aviona nije lako napraviti, i bice da su i Narodna mormarica i brodogradiliste otkrili da je reaktivacija ex-Varjaga poprilicno slozeniji posao nego sto je to u pocetku izgledalo.
Nista cudno kada se ima u vidu slozenost i velicina posla. U to se, uostalom, uverio i ex-CCCP kome je za pokusaj uvodjenja prvog pravog nosaca aviona trebalo skoro 50 godina i koji taj posao nije obavio sve do svoje smrti, pocetkom devedesetih godina proslog veka.


31.07.2011.
Sve spremno.


23.08.2011.
Povratak i suvi dok.


23.09.2011.
Na palubi se radi iz sve snage.
Udarnicki.

07.10.2011.
Skoro pa gotovo.
Kad je paluba u pitanju.

BAE Systems, ADAPTIV
Ili, kako falsifikovati IC potpis.


Tenk se za ovu priliku, demonstraciju ADAPTIV-a, produhovio: ovo vozilo na kome se ADAPTIV isprobava nazvano je GHOST.

Infracrvena kamuflaza, sa sve onim pripajanim aktivnim i pasivnim, dobija – sto bi se reklo – novi kvalitet.
Za to se pobrinula firma od ugleda i imena – BAE Systems (http://www.baesystems.com) koja je, usput budi receno, 2010. godine prodala robe za nekih 22.4 milijarde dolara – i to njen svedski ogranak koji je razvio nesto sto je nazvano ADAPTIV.
Adaptiv je sistem koji u ocima onog koji gleda kroz IC gledalice svih vrsta od tenka pravi, recimo, pick-up ili tako nesto. Sastoji se od sestougaonih metalnih plocica od kojih svaka ima svoje elektronski upravljano sopstveno hladjenje ili zagrevanje i koje se – slozene na telu vozila, u ovom slucaju tenka – mogu naterati da glume ili daju IC sliku predmeta raznih oblika ili namene, sve do slike pojedinih prirodnih objekata kao sto su zbun, stena ili drvo, na primer. Bilo cega sto je u biblioteci prateceg racunara spakovano za potrebe pojedinog zadatka na kome se vozilo nalazi – od okruzenja kakva su pustinja, gradovi, itd. Sistem ima i copy/paste funkciju koja operatoru omogucava da kopira i prikaze se kao okolni teren ili neki drugi objekt u blizini, kao sto je neko obliznje vozilo.
Naravno, sve je primenljivo i u vecim razmerama, odnosno na brodovima, avionima, helikopterima, pa cak i zgradama.



Sestougaoni paneli ugradjeni na tenk su dimenzija 139.7 mm; njih 450 je postavljeno na telo i kupolu tenka i oni, svi zajedno, realisticki imitiraju ono sto im se kaze i ono sto ce se videti na IC detektorima sa rastojanja od – za sada – 300 do 400 metara. Slika ili tacnije IC odraz koja se emituje moze se, srpski receno, resizovati na zadate dimenzije ili oblike.
Sistem je samodijagnosticki, sam prijavljuje kvarove ili ostecenja na plocicama koje su zamenljive lako i bez potrebe da se koriste neki posebni alati. Obaska sto metalne plocice, same za sebe, cine dodatak oklopu dovoljan za zastitu od malokalibarskog oruzja. Moda je moda, pa se kaze da je potrosnja energije mala i da sistem nece preterano opterecivati elektriku vozila cak i kada ono stoji, odnosno kada motor ne radi. Ostaje jos da se poradi na brzini reakcije panela, softveru i sistemima i postupcima koji ce svojima da omoguce da vide o cemu se radi, drugim recima da za neprijatelja vozilo ostane skriveno, tacnije drugacije IC potpisano, a da se prijatelj ne zezne.


Ukljuceno – iskljuceno, ili kako tenk postane kamionce.

Ima i video, ali nije na YouTube. Jos uvek.
http://www.baesystems.com/Businesses/LandArmaments/Divisions/GlobalCombatSystems/Vehicles/ProductsPlatforms/Adaptiv/Adaptiv_video/index.htm

woodooinstalater je napisao:BAE Systems, ADAPTIV
Ili, kako falsifikovati IC potpis.
...

Ima i video, ali nije na YouTube. Jos uvek.
http://www.baesystems.com/Businesses/LandArmaments/Divisions/GlobalCombatSystems/Vehicles/ProductsPlatforms/Adaptiv/Adaptiv_video/index.htm

Jeste.

28. oktobra je srpsko ratno vazduhoplovstvo primilo poslednja 2 od ukupno 6 aviona G-4 Super Galeb, cime je zavrsen u neku ruku spor izmedju dojucerasnjih clanica jedne od bivsih drzava.
Ovi avioni, inace, predstavljaju deo od ukupno 17 aviona ovog tipa kojih se Crna Gora resila posle proglasavanja nezavisnosti.
Ugovor o prebacivanju aviona u Srbiju potpisali su zainteresovani ministri odbrane 14. aprila 2010. godine i po odredbama istog Crna Gora ce za pomenutih 6 aviona G-4 i nesto delova za helikoptere Mi-8 dobiti nesto aerodromske opreme i dokumentacije.
Nesto ranije, Crna Gora je Srbiji vratila jedan G-4 trenazer.
Takozvani zvanicnici potvrdjuju da se cine napori da se iz BiH vrati nekoliko Orlova i jos 1 G-4 koji se sada nalaze tamo.
Smatra se – ili se u Srbiji barem nadaju – da ce dodatak ovih aviona znacajno da doprinese naporima za modernizaciju flote postojecih G-4 kojih sada ima izmedju 6 i 9. Plan se zove G-4MD (ovo MD bi trebalo da znaci Modernizacija sa Digitalizacijom) i njime bi trebalo da bude obuhvaceno do 15 Super Galebova koji bi, sa ova 2 dodatna slova, trebalo da sluze do 2030. godine.

_____________________________________________________________



19. oktobra dva holandska F-16 presrela su jedan ruski Tu-95MS, za ovu priliku u zapadnoj stampi nazivanog strategijski bombarder – to, inace, ovi avioni nisu bili za vreme svih hladnoratovskih presretanja.
Prema Holandjanima, ruski uljez je usao u holandski vazdusni prostor bez 'da je svoju pripadnost ucinio jasno vidljivom', na sta su odgovorni u Nieuw Milligen Air Operations Control Station reagovali upucivanjem u presretanje dezurnih lovaca.
Avion su, inace, do ulaska u holandski vazdusni prostor pratili danski i britanski lovci, koji su ga i sacekali kada je napustio podrucje NATO vazdusnog prostora poverenog Holandjanima na brigu.